Put
Ding-dong! Starija gospođa okruglog lica i rumenih obraza skinula je kecelju i otvorila vrata. Bila je to gospođa Biglz, udovica, uvek vedra i nasmejana.
Baš je čekala komšinicu Beti, lokalnu tračaru koja je u goste odlazila da bi gledala u šolju. Začudo, to nije bila Beti, čak ni niko koga je gospodja Biglz poznavala, to je bio neko drugi. Na vratima se pojavio gospodin sa polucilindrom na glavi. Nosio je ofucani kaput, koga su se moljci već nasladili i u ruci je držao kofer. Imao je veliki i ružan nos, mada nije izgledao zlobno, izgledao je čak bezazleno i pomalo tužno.Gospodja Biglz se sažalila na njega i pustila ga unutra.
Ni reč nije progovorila, a nepoznati je odmah s vrata upitao: ''Da li želite da kupite put?'' U početku začudjeno, a ubrzo sa nekom sumnjom gospodja Biglz je promatrala čovečuljka. Ponudila ga je da sedne, na šta je on odgovorio da nema vremena i ponovio svoje pitanje: ''Da li vas interesuje da kupite put?' 'Već je pomislila da je neka šala, kada je videla čovečuljka da otvara kofer i vadi velike baštenske makaze. ''Kakav vas put interesuje: staza, putić, cesta, auto-put? Šta god da tražite, mi imamo!'' Sada ću vam otkriti jednu tajnu.
Ovaj čovečuljak nije bio običan čovek, zapravo bio je čarobnjak. Čarobnjak koga su izbacili iz udruženja zato što se previše interesovao za obične ljude bez natprirodnih moći. Od tada se bavi prodajom puteva. Pardon, u početku su to bile pruge, ali kada je video da se obični ljudi ne interesuju za njih, odlučio je da pređe na puteve. Ja se izvinjavam što sam se ovako raspricao o Belforu, kako se inače zvao, a što ništa nisam rekao o njegovom susretu sa gospodjom Biglz.
Dakle, dnevna soba, okrugao hrastov sto, na stolici gospodja Biglz, a ispred nje stoji Belfor. Ona je sada u šoku, otkada je videla šta se nalazi u Belforovom koferu. Smotuljci,ali ne obični, vec smotuljci puteva koje Belfor prodaje. Bilo ih je raznih boja i veličina- od crvenih do sivih, preko širih i užih, sa semaforima, znakovima, pa cak i ležecim policajcima! Nakon što se gospodja Biglz povratila, shvatila je da to i nije tako loše, čak je i jeftino- samo deset funti milja!
Tada se setila da bi joj dobro došla jedna stazica preko bašte, putić do pijace, i pre nego što se snašla već je kupila 50 milja različitih puteva.Bilo ih je mnogo- do ćerke, radi unuka; preko Temze, jer je most bio daleko; do komšinice Beti; i sad da ne nabrajam.Sve u svemu sklopila je dobar... šta dobar, odličan posao! A kao poklon je dobila električna kolica sa sedištem i pregršt pregrada- kada ide u supermarket. Radosno se rastala sa Belforom, koji je bio još srećniji. ''He,he.'', mislio je u sebi Belfor, ''Nisam ja za staro gvožđe, ima još posla za nas čarobnjake.'' Zviznuo je i odleteo na svom letećem kaloliferu u zalazak sunca.
Nebojša Skorupan