Izreke svetih otaca

 

PREPODOBNI JEFREM SIRIN

1. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju, koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti.
2. Svako ko voli čistotu i celomudrenost postaje hram Boziji.
3. Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja, vec neka radije bude ispružena radi davanja (Sir. 4, 35).
4. Ko drugoga ogovara, sam sebe osuđuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mržnja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.
5. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdražljivost je visokoumlje.
6. Nemoj davati svome srcu da bude žalosno, nego se teši u Gospodu.
7. Slavoljublje je duševna bolest, lukava strast.
8. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, već se boj.

PREPODOBNI JOVAN LESTVIČNIK
1. Pre nego što padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog čovekoljubiv.
2. Kao što voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.
3. Mnogogovorljivost proizilazi ponekad od ugađanja stomaku, a ponekad od taštine.
4. Zloba proističe iz uobraženosti i gneva.
5. Licemerstvo proističe od samozadovoljstva i svojeglavosti.
6. Ima bolesti koje se dobijaju radi očišćenja od grehova, a ima i takvih koje treba da slomiju naš ponos.
7. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik čistote.
8. Nemoj reći da skupljaš blago radi siromaha. Carstvo se Nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte.
9. Onaj ko plače za sobom, ne zna za uninije.
10. Gordost je krajnja beda duše koja u svome pomračenju misli da je bogata.
11. Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima, a možda se odista i smatraju takvima.No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.
12. Ne skidaj duševnog oka sa gordosti: među svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti.

SVETI ANTONIJE VELIKI
1. Ne uzdaj se u svoju pravednost, istinski se kaj zbog ranijih grehova, obuzdavaj jezik, srce i stomak.
2. Kud god ideš, uvek imaj Boga pred očima; mašta da radiš imaj potvrdu u Svetom Pismu; i ne napuštaj brzo mesto na kome živis. Sačuvaj ove tri zapovesti i spašćeš se.
3. Kao što su gordost i uznošenje uma sa visine nebeske đavola survali u bezdan, tako smirenje i krotost čoveka uzvisuju od zemlje na nebo.
4. Ako neko uzme podvig ćutanja, neka ne misli da vrši vrlinu, već neka u srcu smatra da ćuti stoga što nije dostojan da govori.

PREPODOBNI STARAC AVA ISAIJA
1. Onaj ko se trudi da nađe sa čime bi uporedio Boga, huli na Boga. Onaj, međutim, ko traži kako da ga uspoštuje, voli čistotu u strahu Božijem.
2. Onaj ko, videći reci Božije, sebe utvrđuje na tumačenjima sopstvenog razuma, ne poznaje slavu Božiju i Njegovo bogastvo, a onaj ko govori: "Covek sam i ne znam", te uznosi slavu Bogu, stiče bogastvo Božije po sili svojoj i po pomisli svojoj.
3. Ljubav prema ljudskoj slavi rađa laž, a ponižavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Božiji.

AVA EVAGRIJE

1. Pazi da, razgnevivži se, ne prognaž nekog brata. Za tako nesto čitavog života neces pobeći od demona tuge koji će ti svagda za vreme molitve iznositi tvoj prestup.
2. Celomudrenosti, tj. čistoti tela mnogo pomaže oskudnost u vodi. Neka te u to ubede trista Izrailjcana koji su sa Gedeonom pobedili Madijam.
3. Priznak bezstrašća je kad um ugleda svoju sopstvenu svetlost, kada postane spokojan u vezi sa maštanjima u snu i lako i pravilno shvata stvari.
4. Bezstrašće poseduje duša koja i pri sećanju na stvari ostaje spokojna, a ne ona koju stvari ne plene.
5. Istinski prijatelj je onaj koji žuri da prenese radosne događaje.
6. Visoko mišljenje o sebi nikako se ne slaže sa činjenjem niskih dela.
7. Kod svakoga samouverenje ometa samopoznanje.
8. Najgore imanje je nedoličan život.
9. Sujetna narav je bolest duše.
10. Dobro je činiti dobro svima, a osobito onima koji ne mogu da vrate.
11. Svetlost duše jeste istinsko sagledavanje.
12. Ljubeci ono što ne treba, nećeš ljubiti ono što treba.
13. Početak ljubavi je dobro uzajamno mišljenje.
14. Gorda pomisao rastura vrline.
15. Put se ravnja milostinjom.
16. Sramno je robovati telesnim strastima.
17. I Bog se brine o onome koji se dobro brine o sebi.
18. Celomudreno srce je pristanište sagledavanja.
19. Gorda duša je razbojnička pecina. Ona ne trpi glas poznanja.
20. Po suzama poznaj da li se bojiš Boga.
21. Smirenje duše je nepobedivo oružje.
22. Prećutkivati istinu znači zakopavati zlato u zemlju.
23. Bolje je biti usred hiljada sa ljubavlju, nego sam u pećini sa mržnjom. (Pouka bratiji u opstezicu)
24. U obitalištu smirenih počiva Gospod, a u domu gordih umnožava se proklestvo.
25. Nemoj obilno nasicavati telo svoje, pa ce skverne pomisli ponestati u tebi.
26. Praznik Gospodnji je zaborav zla. Onog. pak, ko pamti zlo, obuzeće plač.
27. Bolje je spavati, nego vreme provoditi u praznoslovlju.
28. Ljubavi prethodi bestrašće, a znanju prethodi ljubav.
29. Na mru uzimaj hleb i vodu i duh bluda će pobeći od tebe.
30. Reči jeretika su vesnici smrti. Ko ih prima pogubiće svoju dušu.
31. I sad me poslušaj, sine moj: Ne prilazi vratima nevernih ljudi i nemoj ići preko njihovih mreži, da se ne bi zapleo.
32. Video sam oče njihovog mudrovanja (jeretičkog), i ne ugledah svetlost istine u njihovim rečima.
33. Kad ne bi bilo iskušenja, niko se ne bi spasao.
34. Početak spasenja je samoukorevanje.

PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
1. Od drskosti (tj. od nepažljive preterane smelosti u opštenju sa drugima), treba bežati kao od zmijskog otrova, i od pojedinačnih razgovora - kao od zmija i poroda otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog zaborava na unutrašnju borbu i dušu svesti dole sa radosne visine koja se stiče čistotom srca. Prokletstva dostojan, zaborav se, kao voda ognju, protivi pažnji.
2. Mi nismo jači od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blazenog Davida, niti volimo više Boga od apostola Petra. Stoga, ne treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo da će onaj koji se uzda u sebe pasti strašnim padom.
3. Kao što jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i voda, tako ni greh ne može da uđe u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata srca maštarijom lukavog priloga (sina).
4. Kao što je za one koji su izgubili apetit i koji osećaju odvratnost prema hrani koristan gorki pelen, tako je korisno da se zlopate.
5. Onaj ko ne zna istinu, ne može istinski ni verovati, budući da znanje po prirodi prethodi veri. Ono što je rečeno u Pismu, rečeno je ne samo da bismo mi znali, nego da bismo i tvorili.
6. Bezstrašće i smirenje vode poznanju. Bez njih niko neće videti Gospoda.
7. Mnoge se strasti kriju u nasim dušama. One se, međutim, pojavljuju tek kada se pred očima pokaže njihov uzrok.
8. Neočekivana iskušenja nas po promislu uče da budemo trudoljubivi.